Са све већом глобалном свешћу о заштити животне средине, и методе употребе и производње кеса за храну се полако мењају. Традиционалне пластичне кесе за храну добијају све више пажње због своје штетности по животну средину. Земље су предузеле мере да ограниче њихову употребу и промовишу истраживање, развој и примену биоразградивих материјала. Овај чланак ће истражити тренутну ситуацију са кесама за храну, изазове са којима се суочавају и будући правац развоја.
1. Тренутна ситуација са кесама за храну
Као незаобилазан материјал за паковање у свакодневном животу, кесе за храну се широко користе у супермаркетима, угоститељству, ресторанима за понети и другим областима. Према статистици, број пластичних кеса које се годишње произведу широм света достиже чак трилионе, а значајан део њих се користи за паковање хране. Међутим, употреба пластичних кеса донела је озбиљне еколошке проблеме. Потребне су стотине година да се пластика разгради у природном окружењу, а током процеса разградње ослобађају се штетне материје, загађујући земљиште и изворе воде.
Последњих година, многе земље и региони су почели да схватају овај проблем и увели су политике за ограничавање употребе пластичних кеса. На пример, Европска унија је 2015. године усвојила Директиву о пластичним кесама, захтевајући од држава чланица да смање употребу пластичних кеса за једнократну употребу на 90 по особи годишње до 2021. године. Поред тога, Кина је такође увела „забрану пластике“ у многим градовима како би подстакла предузећа да користе биоразградиве материјале.
2. Еколошке опасности од пластичних кеса
Еколошке опасности од пластичних кеса се углавном огледају у следећим аспектима:
Загађење мора: Велики број пластичних кеса се баца по вољи и на крају се улива у океан, постајући део морског отпада. Морски организми грешком једу пластичне кесе, што узрокује њихову смрт или абнормални раст, озбиљно утичући на еколошку равнотежу.
Загађење земљишта: Када се пластичне кесе разграде у земљишту, оне ослобађају штетне хемикалије, што утиче на квалитет земљишта и раст биљака.
Расипање ресурса: Производња пластичних кеса троши много нафтних ресурса, који су могли бити искоришћени за друге, вредније сврхе.
3. Пораст популарности биоразградивих кеса за храну
Суочене са еколошким проблемима које изазивају пластичне кесе, многе компаније и научноистраживачке институције почеле су да развијају биоразградиве кесе за храну. Ове кесе су обично направљене од обновљивих материјала као што су биљни скроб и полилактична киселина (PLA), који се могу природно разградити под одређеним условима, смањујући оптерећење животне средине.
Кесе од биљног скроба: Ова врста кесе је углавном направљена од биљних сировина као што је кукурузни скроб и има добру биокомпатибилност и разградивост. Студије су показале да се кесе од биљног скроба могу потпуно разградити у року од неколико месеци под одговарајућим условима.
Кесе од полилактичне киселине: Полимлечна киселина је биопластика направљена од обновљивих ресурса (као што је кукурузни скроб) са добрим механичким својствима и транспарентношћу, погодна за паковање хране. Кесе од полилактичне киселине могу се разградити у року од 6 месеци под условима индустријског компостирања.
Други иновативни материјали: Поред биљног скроба и полилактичке киселине, истраживачи истражују и друге разградиве материјале, као што су екстракти морских алги, мицелијум итд. Ови нови материјали нису само еколошки прихватљиви, већ пружају и боље перформансе паковања.
4. Изазови биоразградивих кеса за храну
Иако биоразградиве кесе за храну имају очигледне предности у заштити животне средине, оне се и даље суочавају са неким изазовима у процесу промоције и примене:
Проблеми са трошковима: Тренутно су трошкови производње биоразградивих материјала генерално виши од трошкова традиционалних пластичних материјала, што многе трговце и даље чини склоним коришћењу јефтиних пластичних кеса при избору материјала за паковање.
Свест потрошача: Многи потрошачи немају довољно знања о биоразградивим кесама за храну и још увек су навикли да користе традиционалне пластичне кесе. Кључ промоције је како побољшати еколошку свест јавности и подстаћи их да бирају биоразградиве производе.
Систем рециклаже: Рециклажа и третман биоразградивих кеса за храну захтевају успостављање исправног система. Тренутно, многа места још увек нису формирала ефикасан механизам рециклаже, што може довести до мешања биоразградивих кеса са обичним пластичним кесама током процеса третмана, што утиче на ефекат разградње.
5. Будући правац развоја
Да би се промовисала популаризација и примена биоразградивих кеса за храну, владе, предузећа и научноистраживачке институције требало би да сарађују како би предузеле следеће мере:
Подршка политикама: Влада треба да уведе релевантне политике како би подстакла предузећа да развијају и користе биоразградиве материјале и да обезбеди субвенције или пореске олакшице предузећима која користе биоразградиве кесе.
Образовање јавности: Кроз публицитет и образовање, побољшати свест јавности о биоразградивим кесама за храну и подстаћи потрошаче да бирају еколошки прихватљиве производе.
Технолошко истраживање и развој: Повећати улагања у истраживање и развој биоразградивих материјала, смањити трошкове производње и побољшати перформансе материјала како би се боље задовољила потражња на тржишту.
Унапредити систем рециклаже: Успоставити и побољшати систем рециклаже и третмана биоразградивих материјала како би се осигурала њихова ефикасна разградња након употребе и смањио утицај на животну средину.
Закључак: Пут ка заштити животне средине од кеса за храну је дуг и напоран, али са напретком науке и технологије и побољшањем јавне свести, имамо разлога да верујемо да ће будућа амбалажа хране бити зеленија и еколошки прихватљивија. Заједничким напорима можемо створити боље животно окружење за будуће генерације.
Време објаве: 07.12.2024.
